Celog života jurimo posao, a posao juri nas.

Celog života nemamo unutrašnjeg mira, boreći se za bolje sutra, zaboravljajući da nam je najpotrebnije bolje danas.Po ceo dan smo u brigama, brzini, razmišljanjima...Stres nas ubija našom voljom. Svesno zanemarujemo članove porodice, svesno nam je posao bitniji od svega, svesno malo spavamo, svesno malo odmaramo. Potpuno smo zaboravili da smo poljoprivredom počeli da se bavimo tek pre desetak hiljada godina, kao rasa. Dotle smo bili slobodni, bili smo deo polja i planina, deo reka i potoka. Bilo nam je teško, ali smo bili deo prirode. I samo uz nju naša duša može biti spokojna. Ne uz automobile, kancelarije, nebodere...Ali, ko to nama da dokaže? Sve znamo, sve nam je poznato, ali i dalje radimo isto. Setićemo se mi nekada da smo grešili, ali uglavnom će biti kasno za ispravljanje grešaka. Tada ćemo imati novac, kuće, stanove, automobile... ali nećemo imati sebe. Ni snage da budemo svoji.

Pčele? šta hoće jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude? Kakve on ima veze sa nama? Veza je jednostavna. Pčelarenje je JEDINI način da spojimo nespojivo, civilizaciju i prirodu. Da se vratimo korenima. Zašto jedini?

Zato što ta mirna stvorenja uče čoveka da živi. Da jednostavno bude deo prirode. I ništa više. Jer, ništa mu više i ne treba.

Dobar đak pred ovim učiteljima mora da kleči. Ne samo da bi iskazao svoje poštovanje, već da bi ih pogledao u oči. Da ih vidi izbliza. Da pogleda tu neverovatnu posvećenost poslu, ali bez opterećenja i napetosti. Sve je mirno. Smireno. Umireno. Spokojno. Tiho...

Tišina. O, kako nam je samo potrebna! Previše je tehnoloških zvukova oko nas. A pčelinji zuk je prava tišina. Tišina prirode koja mnogo govori. Jer, kada pčele zuje, mi uživamo. Slušamo ih, a ne čujemo ih. Slušamo ih i učimo kako ponovo biti deo prirode.

Ne morate da mi verujete.

Ko bi još poverovao u bajke? Pametan čovek.Da to niste, ne bi ovu knjigu ni držali u rukama. Ko ne veruje u bajke, nije dete. A ko nije dete, nije čovek.

Knjiga o kojoj sa radošću pišem, a vi ćete je uskoro sa više nego opravdanim ushićenjem čitati, pravi je biser jednostavnog - najlepšeg pisanja o pčeli i pčelarenju. Ne o pčelarstvu. Srpski jezik je mnogo lepši da bi jedno ovako plemenito zanimanje nazivao takvom tvrdom rečju. Već o pčelarenju, reči umilnoj i svetoj.

Autor je rešio da vam ukrade srce i pre nego što knjigu pročitate do kraja. Da vas nauči da volite prirodu. Kad pročitate ovu knjigu, prvo što će vam pasti na pamet jeste da nabavite još jednu sličnu, obimniju i kompleksniju. Ali, kada sve druge knjige budete pročitali, videćete da je autor u ovoj već sve to napisao, samo vi niste odmah razumeli. Pčelarenje je ljubav koja koristi posao da bi se ostvarila. Autor je tako napisao bukvalno sve, a u malo reči. Razloge za neke njegove tvrdnje spoznavaćete polako, iz dana u dan, kako se budete družili sa pčelama. Ako budete vredni i jako se zaljubite, već za pet godina možete znati sve što je potrebno da znate o pčelama. I nemojte odmah da mislite o ekonomičnosti pčelarenja. Ne zato što u pravoj ljubavi nema mesta za novac, jer kakva je to ljubav koja ne uzvraća, već zato što će to dolaziti vremenom, lagano. Nema uspešnih pčelara koji su počeli da čuvaju pčele zbog novaca. Zavolite vi prvo pčele, a kad ih zavolite, biće i novaca. A pčele su neodoljive, znam da ćete ih zavoleti. Preporučujem vam samo jedan cilj, ako želite da uspete. Budite najbolji pčelar!

Na kraju, želim vam isto što i autor. Napravite stazu u svom pčelinjaku. Sve ostalo će doći samo.

Dr. med. Rodoljub Živadinović Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije

Sign up now to get the most out of Books2Read

Discover something great at Books2Read.

Thanks for signing up for Books2Read notifications!